Шрифт

1Иоан. (гл.2 ст.1-29)

Апостол на церковно-славянском. Первое соборное послание святого апостола Иоанна Богослова

СОБО~РНОЕ ПОСЛА~НІЕ ПЕ~РВОЕ СТ&А~ГW ҐПО~СТОЛА ЇWА~ННА БГ&ОСЛО~ВА.

ГлавA в7

Ч†дца мо‰, сі‰ пишY вaмъ, да не согрэшaете: и3 ѓще кто2 согрэши1тъ, ходaтаz и4мамы ко nц7Y, ї}са хrтA првdника:

в7 и3 т0й њчищeніе є4сть њ грэсёхъ нaшихъ, не њ нaшихъ же т0чію, но и3 њ всэгw2 мjра.

г7 И# њ сeмъ разумёемъ, ћкw познaхомъ є3го2, ѓще зaпwвэди є3гw2 соблюдaемъ.

д7 Глаг0лzй, ћкw познaхъ є3го2, и3 зaпwвэди є3гw2 не соблюдaетъ, л0жь є4сть, и3 въ сeмъ и4стины нёсть:

є7 ґ и4же ѓще соблюдaетъ сл0во є3гw2, пои1стиннэ въ сeмъ любы2 б9іz совершeнна є4сть: њ сeмъ разумёемъ, ћкw въ нeмъ є3смы2.

ѕ7 Глаг0лzй, въ нeмъ пребывaти, д0лженъ є4сть, ћкоже џнъ ходи1лъ є4сть, и3 сeй тaкожде да х0дитъ.

з7 (За? о7) Возлю1бленніи, не зaповэдь н0ву пишY вaмъ, но зaповэдь вeтху, ю4же и3мёсте и3спeрва. Зaповэдь вeтха є4сть сл0во, є4же слhшасте и3спeрва.

и7 Пaки зaповэдь н0ву пишY вaмъ, є4же є4сть пои1стиннэ въ нeмъ и3 въ вaсъ: ћкw тмA мимох0дитъ и3 свётъ и4стинный сeй ўжE сіsетъ.

f7 Глаг0лzй себE во свётэ бhти, ґ брaта своего2 ненави1дzй, во тмЁ є4сть досeлэ.

 Любsй брaта своего2 во свётэ пребывaетъ, и3 соблaзна въ нeмъ нёсть.

№i Ґ ненави1дzй брaта своего2 во тмЁ є4сть, и3 во тмЁ х0дитъ, и3 не вёсть, кaмw и4детъ, ћкw тмA њслэпи2 џчи є3мY.

в7i ПишY вaмъ, ч†дца, ћкw њставлsютсz вaмъ грэси2 и4мене є3гw2 рaди.

г7i ПишY вaмъ, nтцы2, ћкw познaсте безначaлнаго. ПишY вaмъ, ю4нwши, ћкw побэди1сте лукaваго. ПишY вaмъ, дёти, ћкw познaсте nц7A.

д7i Писaхъ вaмъ, nтцы2, ћкw познaсте и3ск0ннаго: писaхъ вaмъ, ю4нwши, ћкw крёпцы є3стE, и3 сл0во б9іе въ вaсъ пребывaетъ, и3 побэди1сте лукaваго.

є7i Не люби1те мjра, ни ±же въ мjрэ: ѓще кто2 лю1битъ мjръ, нёсть любвE џ§и въ нeмъ:

ѕ7i ћкw всE, є4же въ мjрэ, п0хоть плотскaz и3 п0хоть nчи1ма и3 г0рдость житeйскаz, нёсть t nц7A, но t мjра сегw2 є4сть.

з7i И# мjръ прех0дитъ, и3 п0хоть є3гw2, ґ творsй в0лю б9ію пребывaетъ во вёки.

и7i (За? о7а) Дёти, послёднzz годи1на є4сть. И# ћкоже слhшасте, ћкw ґнтjхрістъ грzдeтъ, и3 нн7э ґнтjхрісти мн0зи бhша, t сегw2 разумэвaемъ, ћкw послёдній чaсъ є4сть.

f7i T нaсъ и3зыд0ша, но не бёша t нaсъ: ѓще бы t нaсъ бhли, пребhли ќбw бhша съ нaми: но да kвsтсz, ћкw не сyть вси2 t нaсъ.

к7 И# вы2 помaзаніе и4мате t с™aгw, и3 вёсте вс‰.

к7а Не писaхъ вaмъ, ћкw не вёсте и4стины, но ћкw вёсте ю5 и3 ћкw всsка лжA t и4стины нёсть.

к7в Кто2 є4сть лжи1вый, т0чію tметazйсz, ћкw ї}съ нёсть хrт0съ; Сeй є4сть ґнтjхрістъ, tметazйсz nц7A и3 сн7а.

к7г Всsкъ tметazйсz сн7а, ни nц7A и4мать: ґ и3сповёдаzй сн7а, и3 nц7A и4мать.

к7д Вы2 u5бо є4же слhшасте и3спeрва, въ вaсъ да пребывaетъ: (и3) ѓще въ вaсъ пребyдетъ, є4же и3спeрва слhшасте, и3 вы2 въ сн7э и3 nц7Ё пребyдете.

к7є И# сіE є4сть њбэтовaніе, є4же сaмъ њбэщA нaмъ, жив0тъ вёчный.

к7ѕ Сі‰ писaхъ вaмъ њ льстsщихъ вaсъ.

к7з И# вы2 є4же помaзаніе пріsсте t негw2, въ вaсъ пребывaетъ, и3 не трeбуете, да кто2 ўчи1тъ вы2: но ћкw то2 сaмо помaзаніе ўчи1тъ вы2 њ всeмъ, и3 и4стинно є4сть, и3 нёсть л0жно: и3 ћкоже научи2 вaсъ, пребывaйте въ нeмъ.

к7и И# нн7э, ч†дца, пребывaйте въ нeмъ, да є3гдA kви1тсz, и4мамы дерзновeніе и3 не посрами1мсz t негw2 въ пришeствіи є3гw2.

к7f Ѓще вёсте, ћкw првdникъ є4сть, разумёйте, ћкw всsкъ творsй прaвду t негw2 роди1сz.