Шрифт

Кол. (гл.2 ст.1-23)

Апостол на церковно-славянском. Послание к Колоссянам святого апостола Павла

КЪ КОЛОССА~ЕМЪ ПОСЛА~НІЕ СТ&А~ГW ҐПО~СТОЛА ПА~VЛА.

ГлавA в7

(Зачaло сн7г) ХощY ќбw вaсъ вёдэти, коли1къ п0двигъ и4мамъ њ вaсъ и3 њ сyщихъ въ лаодікjи и3 во їерап0ли, и3 є3ли1цы не ви1дэша лицA моегw2 во пл0ти,

в7 да ўтёшатсz сердцA и4хъ, снeмшихсz въ любви2 и3 во всsцэмъ богaтствэ и3звэщeніz разyма, въ познaніе тaйны бGа и3 nц7A и3 хrтA,

г7 въ нeмже сyть вс‰ сокрHвища премdрости и3 разyма сокровє1нна.

д7 Сіe же глаг0лю, да никт0же вaсъ прельсти1тъ въ словопрёніи:

є7 ѓще бо и3 пл0тію tстою2, но дyхомъ съ вaми є4смь, рaдуzсz и3 ви1дz вaшъ чи1нъ и3 ўтверждeніе вaшеz вёры, ћже во хrтA.

ѕ7 Ћкоже u5бо пріsсте хrтA ї}са гDа, (тaкожде) въ нeмъ ходи1те,

з7 ўкоренeни и3 наздaни въ нeмъ и3 и3звёствовани вёрою, ћкоже научи1стесz, и3збhточествующе въ нeй благодарeніемъ.

и7 (За? сн7д) (Брaтіе,) блюди1тесz, да никт0же вaсъ бyдетъ прельщaz філос0фіею и3 тщeтною лeстію, по предaнію человёческому, по стіхjамъ мjра, ґ не по хrтЁ:

f7 ћкw въ т0мъ живeтъ всsко и3сполнeніе бжcтвA тэлeснэ:

 и3 да бyдете въ нeмъ и3сп0лнени, и4же є4сть главA всsкому начaлу и3 влaсти:

№i њ нeмже и3 њбрёзани бhсте њбрёзаніемъ нерукотворeннымъ, въ совлечeніи тёла грэх0внагw пл0ти, во њбрёзаніи хrт0вэ,

в7i спогрeбшесz є3мY кRщeніемъ: њ нeмже и3 совостaсте вёрою дёйствіz бGа, воскреси1вшагw є3го2 и3з8 мeртвыхъ:

г7i (За? сн7є) и3 вaсъ, мeртвыхъ сyщихъ въ прегрэшeніихъ и3 въ неwбрёзаніи пл0ти вaшеz, соwживи1лъ є4сть съ ни1мъ, даровaвъ нaмъ вс‰ прегрэшє1ніz,

д7i и3стреби1въ є4же на нaсъ рукописaніе ўчeньми, є4же бЁ сопроти1вно нaмъ, и3 то2 взsтъ t среды2, пригвозди1въ є5 на кrтЁ:

є7i совлeкъ начaла и3 вл†сти, и3зведE въ поз0ръ дерзновeніемъ, и3з8wбличи1въ и4хъ въ себЁ.

ѕ7i Да никт0же u5бо вaсъ њсуждaетъ њ kдeніи, и3ли2 њ питіи2, и3ли2 њ чaсти прaздника, и3ли2 њ новомcчіихъ, и3ли2 њ суббHтахъ:

з7i ±же сyть стёнь грzдyщихъ, тёло же хrт0во.

и7i Никт0же вaсъ да прельщaетъ и3зволeннымъ є3мY смиреномyдріемъ и3 слyжбою ѓгGлwвъ, ћже не ўвёдэ ўчS, без8 ўмA дмsсz t ўмA пл0ти своеS,

f7i ґ не держS главы2, и3з8 неsже всE тёло, сост†вы и3 со{зы подaемо и3 снeмлемо, расти1тъ возращeніе б9іе.

к7 (За? сн7ѕ) Ѓще u5бо ўмр0сте со хrт0мъ t стіхjй мjра, почто2 ѓки живyще въ мjрэ стzзaетесz;

к7а Не косни1сz, нижE вкуси2, нижE њсzжи2:

к7в ±же сyть вс‰ во и3стлёніе ўпотреблeніемъ, по зaповэдемъ и3 ўчeніємъ человёчєскимъ:

к7г ±же сyть сл0во ќбw и3м{ща премyдрости въ самов0льнэй слyжбэ и3 смиреномyдріи и3 непощадёніи тёла, не въ чeсти к0ей къ сhтости пл0ти.