Шрифт

Гал. (гл.2 ст.1-21)

Апостол на церковно-славянском. Послание к Галатам святого апостола Павла

КЪ ГАЛА~ТWМЪ ПОСЛА~НІЕ СТ&А~ГW ҐПО~СТОЛА ПА~VЛА.

ГлавA в7

Пот0мъ же по четыренaдесzти лётэхъ пaки взыд0хъ во їеrли1мъ съ варнaвою, поeмъ съ соб0ю и3 тjта.

в7 Взыд0хъ же по tкровeнію, и3 предложи1хъ и5мъ бlговэствовaніе, є4же проповёдую во kзhцэхъ, на є3ди1нэ же мни6мымъ, да не кaкw вотщE текY, и3ли2 тек0хъ.

г7 Но ни тjтъ, и4же со мн0ю, є4ллинъ сhй, нyжденъ бhсть њбрёзатисz.

д7 И# за пришeдшую лжебрaтію, и5же привнид0ша соглsдати своб0ды нaшеz, ю4же и4мамы њ хrтЁ ї}сэ, да нaсъ пораб0тzтъ:

є7 и5мже ни къ часY повинyхомсz въ покорeніе, да и4стина бlговёстіz пребyдетъ въ вaсъ.

ѕ7 (За? ©а) T мнsщихсz же бhти что2, ћкови нёкогда бёша, ничт0же ми2 рaзнствуетъ: лицA бGъ человёча не пріeмлетъ. Мнё бо мни1міи ничт0же привозложи1ша:

з7 но сопроти1вное, ўразумёвше, ћкw ўвёрено ми2 бhсть бlговёстіе неwбрёзаніz, ћкоже петрY њбрёзаніz:

и7 и4бо споспёшествовавый петрY въ послaніе њбрёзаніz, споспёшествова и3 мнЁ во kзhки:

f7 и3 познaвше блгdть дaнную ми2, їaкwвъ и3 ки1фа и3 їwaннъ, мни1міи столпи2 бhти, десни1цы дaша мнЁ и3 варнaвэ nбщeніz, да мы2 во kзhки, nни1 же во њбрёзаніе,

 т0чію ни1щихъ да п0мнима: є4же и3 потщaхсz сіE и4стое сотвори1ти.

№i (За? ©в) Е#гдa же пріи1де пeтръ во ґнтіохjю, въ лицE є3мY противустaхъ, ћкw заз0ренъ бЁ.

в7i Прeжде бо дaже не пріити2 нBкимъ t їaкwва, съ kзы6ки kдsше: є3гдa же пріид0ша, њпрsташесz и3 tлучaшесz, боsсz сyщихъ t њбрёзаніz.

г7i И# лицемёришасz съ ни1мъ и3 пр0чіи їудє1и, ћкw и3 варнaвэ пристaти лицемёрству и4хъ.

д7i Но є3гдA ви1дэхъ, ћкw не прaвw х0дzтъ ко и4стинэ бlговэствовaніz, рек0хъ петрY пред8 всёми: ѓще ты2, їудeй сhй, kзhчески, ґ не їудeйски живeши, почто2 kзhки нyдиши їудeйски жи1телствовати;

є7i Мы2 є3стеств0мъ їудeє, ґ не t kзы6къ грBшницы:

ѕ7i (За? ©г) ўвёдэвше же, ћкw не њправди1тсz человёкъ t дёлъ зак0на, но т0кмw вёрою ї}съ хrт0вою, и3 мы2 во хrтA ї}са вёровахомъ, да њправди1мсz t вёры хrт0вы, ґ не t дёлъ зак0на: занE не њправди1тсz t дёлъ зак0на всsка пл0ть.

з7i Ѓще ли, и4щуще њправди1тисz њ хrтЁ, њбрэт0хомсz и3 сaми грBшницы, хrт0съ ќбw грэхy ли служи1тель; Да не бyдетъ.

и7i Ѓще бо, ±же разори1хъ, сі‰ пaки созидaю, престyпника себE представлsю.

f7i Ѓзъ бо зак0номъ зак0ну ўмр0хъ, да бGови жи1въ бyду. Хrт0ви сраспsхсz:

к7 живy же не ктомY ѓзъ, но живeтъ во мнЁ хrт0съ. Ґ є4же нн7э живY во пл0ти, вёрою живY сн7а б9іz, возлюби1вшагw менE и3 предaвшагw себE по мнЁ.

к7а (За? ©д) Не tметaю блгdти б9іz. Ѓще бо зак0номъ прaвда, u5бо хrт0съ тyне ќмре.