Шрифт

1Кор. (гл.2 ст.1-16)

Апостол на церковно-славянском. Первое послание к Коринфянам святого апостола Павла

КЪ КОРI~НFZНWМЪ ПЕ~РВОЕ ПОСЛА~НІЕ СТ&А~ГW ҐПО~СТОЛА ПА~VЛА.

ГлавA в7

И# ѓзъ пришeдъ къ вaмъ, брaтіе, пріид0хъ не по превосх0дному словеси2 и3ли2 премyдрости возвэщaz вaмъ свидётелство б9іе:

в7 не суди1хъ бо вёдэти что2 въ вaсъ, т0чію ї}са хrтA, и3 сего2 рaспzта:

г7 и3 ѓзъ въ нeмощи и3 стрaсэ и3 трeпетэ мн0зэ бhхъ въ вaсъ.

д7 И# сл0во моE и3 пр0повэдь моS не въ препрётелныхъ человёческіz премyдрости словесёхъ, но въ kвлeніи дyха и3 си1лы,

є7 да вёра вaша не въ мyдрости человёчестэй, но въ си1лэ б9іей бyдетъ.

ѕ7 (За? рк7ѕ) Премdрость же глаг0лемъ въ совершeнныхъ, премdрость же не вёка сегw2, ни кнzзeй вёка сегw2 престаю1щихъ,

з7 но глаг0лемъ премdрость б9ію, въ тaйнэ сокровeнную, ю4же пред8устaви бGъ прeжде вBкъ въ слaву нaшу,

и7 ю4же никт0же t кнzзeй вёка сегw2 разумЁ: ѓще бо бhша разумёли, не бhша гDа слaвы рaспzли.

f7 Но ћкоже є4сть пи1сано: (За? рк7з) и4хже џко не ви1дэ, и3 ќхо не слhша, и3 на сeрдце человёку не взыд0ша, ±же ўгот0ва бGъ лю1бzщымъ є3го2.

 Нaмъ же бGъ tкрhлъ є4сть д¦омъ свои1мъ: д¦ъ бо вс‰ и3спытyетъ, и3 глубины6 б9іz.

№i Кт0 бо вёсть t человBкъ, ±же въ человёцэ, т0чію дyхъ человёка, живyщій въ нeмъ; Тaкожде и3 б9іz никт0же вёсть, т0чію д¦ъ б9ій.

в7i Мh же не дyха мjра сегw2 пріsхомъ, но д¦а и4же t бGа, да вёмы ±же t бGа даров†ннаz нaмъ,

г7i ±же и3 глаг0лемъ не въ научeныхъ человёческіz премyдрости словесёхъ, но въ научeныхъ д¦а с™aгw, духHвнаz дух0вными сразсуждaюще.

д7i Душeвенъ же человёкъ не пріeмлетъ ±же д¦а б9іz: ю3р0дство бо є3мY є4сть, и3 не м0жетъ разумёти, занE дух0внэ востzзyетсz.

є7i Дух0вный же востzзyетъ ќбw вс‰, ґ сaмъ т0й ни t є3ди1нагw востzзyетсz.

ѕ7i Кт0 бо разумЁ ќмъ гDень, и4же и3з8zсни1тъ и5; Мh же ќмъ хrт0въ и4мамы.